Serbiska Ortodoxa Kyrkoförsamlingen S:t. Kyrillo och Methodius - Malmö

Organisationsnr.

846001-4676

Postgiro  894759-0


 

 

т

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Тропар: гл. 1.

Рађањем си сачувала дјевство, а смрћу ниси оставила свет, Пресвета Богородице. Прешла си у живот, Мати Правог Живота, и Својим молитвама избављаш од смрти душе наше.

 

Кондак гл.2.

Не савладаше гроб и смрт Пресвету Богородицу, Неуморну у молитвама и у посредништву Неизменљиву Наду, јер је Матер Живота преселио у живот Онај Који се уселио у утробу увек девојачку.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Тропар, гл.  1.


Смирењем и постом узвисио си се ка Богу, одбацивши бриге овога света и славу његову за ништа сматрајући, желео си само славе Небеске. Зато сада са Анђелима предстојиш Богу. Моли се за нас који поштујемо успомену твоју.

 

 

 

Кондак,  гл.  6.


Божјем зову се приклонивши, изнурио си тело своје постом, бдењем и молитвама. Ради вере и љубави Божије, увек си ходио путем заповести Господњих, Који те је и по смрти показао као извор исцељења: Њега са слободом моли, да се спасу душе наше.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Тропар, гл.  1.


Као пустињски житељ и у телу Анђео и чудотворац, показао си се Богоносни оче Романе. Постом, бдењем и молитвама, Небеске дарове си примио, исцељујући болести оних који ти са вером долазе. Слава Ономе који ти је дао снагу, који те је прославио и кроз тебе дарује свима исцељење.

Кондак,  гл.  8.


Заволевши Христов Крст, оче свети, Крст свој си на себе узео, крсним знамењем све силе непријатељске си победио, и венац од Христа примио, крстоносни Романе.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Тропар, гл.  1.


Као пустињски житељ и у телу Анђео и чудотворац, показао си се Богоносни оче Романе. Постом, бдењем и молитвама, Небеске дарове си примио, исцељујући болести оних који ти са вером долазе. Слава Ономе који ти је дао снагу, који те је прославио и кроз тебе дарује свима исцељење.

 

 

Кондак,  гл.  2.


У молитвама непрестаним, силу си на ђаволе усмерио, трпљењем својим, и на Небеса узишао, оставивши живот пропадљиви, и преселивши се у непропадљиви: Зато те прослављамо, оче Јоакиме.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright © 2006-2007 by
S:t Kyrill och Methodius kyrkan i Malmö
Cedergatan 4

215 67 MALMÖ, SWEDEN
tel: 040 830 14
e-mail


Web desing by
Kovach

 

 

Вести


 ГОСПОЈИНСКИ ПОСТ


Госпојински пост је најкраћи од четири годишња поста и траје од 14. августа до 28 . августа, али је строжији од Божићњег и Апостолског, те православни хришћани због великог поштовања према Пресветој Богородици овај пост посте као и Велики пост. Све дане "на води", осим суботе и недеље када је дозвољено уље и и вино. Једино на празник Преображења Господњег једемо рибу без обзира у који дан недеље он пао. Ако сам празник Успења падне у среду и петак, не мрсимо већ тада једемо рибу, вино и уље. Црква је установила овај пост како би се сви сећали Пресвете Богородице и тражили молитвено заступништво од Ње. Први пут се пост спомиње у списима Теодора Студита (826). Госпојински пост је коначно утвђен на Цариградском сабору (1166), у време Патријарха Луке Хрисоверга (1156-1169) и цара Манојла Комнина (1143-1180).

Шта још треба да знамо о пост?

Прву заповест о посту налазимо у Светом Писму у причи о паду Адама и Еве, када су они прекршили Божију заповест да не једу са дрвета познања добра и зла (1Мој. 2,17).

Господ Исус Христос је постио четрдесет дана и ноћи (Мт. 4,2), као и пророк Илија у Старом Завету (1 Цар. 17), или пророк Мојсије на гори Хориву ( 2 Мој. 34,28). Пророк Самуило је био плод поста и молитве (1 Сам. 1,7). Пророк Данило је показао да се постом крепи људско тело (Дан. 1,-10). Ниневљани су постом избеги катастрофу (Јона 3). Пророк Јездра је постио како би се удостојио посете Божијег Анђела и добијања откровења (2.Језрина). Постили су и Св. Апостоли. У хришћанству  први подвиг који стоји пред човеком јесте испуњење прве Божије заповести, коју је Бог дао још нашим прародитељима у Рају. А то је заповест о посту, тј. о уздржању. Нарушавање заповести о посту први је грех.Зато и први подвиг човека у ослобађању од греха, јесте држање поста. Пост је, дакле, прва неопходност на путу нашег спасења, а Црква га сматра као врло важну и значајну установу за духовни и телесни живот. Рана Христова Црква наставила је с поштовањем прописа о посту, али је придодата духовна категорија, која проистиче из свеукупног Хришћанског учења. Христови ученици су на првом мисионарском путовању рукополагали свештенике уз молитву и пост (Дап 14,23). Без обзира на то колико је Апостол Павле иначе изнуривао своје тело на путовањима, сам је више пута налагао пост на себе (2 Кор. 6,5; 11,27). Пост као установу, Црква је очувала до данас, одредила нове посне дане у седмици, као и нова годишња доба за пост, у вези са значењима догађаја из живота Господа Исуса Христа ( Божићни и Васршњи пост), Богородице ( Госпојиски пост) и Апостола ( Петровски пост), све у циљу духовног руковођења и изграђивања својих верних.

Пост има две стране: телесну и духовну. Телесни пост је уздржање од јела животињског порекла. Духовни пост подразумева одрицање од сваке врсте грешних и злих помисли, жеља и дела. Телесни пост је само нопоходно помоћно средство за успешну духовну борбу против страсти, које се распирују кроз телесне жеље. Стварни пост који обухвата и телесни и духовни аспекат, приводи човека смирењу.


УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ- ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА

28.август/15.август 


   28-ог августа Српска Православна Црква слави празник Успења Пресвете Богородице, у народу познат под називом Велика Госпојина.

   После Христовог рођења, Пресвета Богородица је проживела још 48 година. Док је умирао на крсту, Син њен Исус Христос предаде је на чување светом Јовану Богослову.  У Сиону, његовом дому, Пресвета Богородицаје живела непрестано се молиће и ишчекујући дан када ће Сину свом отићи. Често је излазила на Јерихонску Гору, са које се њен Син вазнео, и ту се молила Богу, желећи да се пресели на небо код Сина свога. Често је походила сва места која су подсећала на велики догађај дела Сина њеног. Својим молитвама, кротошћу и трпељивошћу помагала је светим апостолима у ширењу и проповедању Божије речи.

      Најдуже времена у молитви проводила је она на Јелеонској Гори, молећи Бога да је што пре узме себи. Једном јој се јави анђео Гаврило и рече јој да ће се кроз три дана преставити и даде јој једну рајску гранчицу, која ће се носити на њеном погребу.

    Марија похита дому, обавести Јована Богослова о томе. Тада пожели да још једном види апостоле који су се били разишли, а када умре да је сахране у Гетсиманском врту, где су били сахрањени њени родитељи Јоаким и Ана. Када се приближио час смтри, одједном се напољу зачу нека тутњава и густи облаци окружише дом Јованов и у том тренутку окупише се пред кућом сви апостоли осим Томе. Пресвету Богородицу сахранише у Гетсиманији, а апостоли ту остадоше три дана. Апостол Тома дође тек трећи дан. Заплака се и замоли апостоле да отворе гроб, да види мртво тело Мајке Божије и да га целива. Кад су отворили гроб и погледали, не нађоше тело, већ само покрове. Тога дана, док су ломили хлеб у славу Свете Тројице, опазе Свету Марију на облацима са мноштвом анђела, и она им рече: "Радујте се! Ја сам с вама до века!"

      Обележавање овог празника уређено је по жељи цара Маврикија 528. године. Спада у непокретне празнике Православне Цркве, тј. оне које се сваке године ожележавају истог датума.


 
Спомен Преподобног оца нашег
Рафаила Банатског
29.август/16.август 

РЕПОДОБНИ отац Рафаило живљаше у 16. и 17. веку. Подвизаваше се богоугодно и дуго у светој лаври Српској Хиландару на Атонској Гори.
У то време манастир Хиландар имађаше по Српским земљама више својих манастирских метоха, међу којима и један метох у Банату, на простору данашњега града Зрењанина.[1] Тај метох је по свој вероватноћи Хиландар добио у свој посед у време Српског деспота Стефана Високог (Лазаревића)[2], који је био добио место звано Бечкерек у лични посед од угарског краља Сигисмунда.[3]
    У овај дакле манастирски метох би послан од Хиландарског братства преподобни отац Рафаило ради неког манастирског послушања. Дошавши у Банат, преподобни се настанио тамо за неко време на месту где се данас налази црква Ваведења Пресвете Богородице (а то је место од најстаријих времена познато у Зрењанину као манастир). Овде се свети Рафаило строго подвизаваше, не само у вршењу наложеног му манастирског послушања, него и у свим богоугодним подвизима монашког живота, особито у подвигу молитве и поста. Живео је у једној малој колиби направљеној од обичне трске, и ту се и преставио мирно у Господу.
     Због његових многих и само Богу познатих подвига и врлина, Господ га посетио благодатним даром чудотворства, које се особито пројавило по престављењу преподобнога.
Преставио се преподобни Рафаило и био погребен иа оном месту где се данас налази мала црквица њему посвећена, то јест на југоисточној страни олтара велике Ваведењске цркве у Зрењанину. На том месту је ускоро по престављењу преподобног Рафаила била подигнута најпре мала капелица, па је касније услед рушења она поправљана и проширивана.[4]
      Одмах по престављењу светог Рафаила побожни народ овога краја почео је долазити на гроб преподобнога, особито по лосељењу бројнијег Српског живља у ове крајеве (после сеобе 1690. године). Верници и данас долазе у црквицу светог Рафаила и ту доводе своје болеснике, који онда преноће у капелици и ту им се чита Рафаилова молитва, од чега по вери њиховој бивају исцељења.
     У манастиру пак Хиландару, у олтару саборног храма, налази се једна старија икона преподобног оца Рафаила, на чијој се задњој страни налази овај натпис: „Овај Свети Рафаил, родом Србин, свештеноинок. Хиландарски, послан на пут на манастирско послушање у Банат, и тамо се престави, и прослави га Бог чудотворењем од чесних његових моштију онима који му долазе са вером".
   Молитвама преподобног оца нашег Рафаила Хиландарског, светитеља Банатског, нека Господ помилује и спасе све нас. Амин.
 
 

 
 
Спомен Светог оца нашег
ЕВСТАТИЈА II, архиепископа Српског

29.август/16.август 

 

ВАЈ свети Евстатије II беше архиепископ Српске Православне Цркве после архиепископа Јакова, то јест од године 1292. до 1309. године. Како вели за њега његов животописац архиепископ Данило, он ''стече достојно име због трудова својих, бринући се за Богом поверено му стадо разумних оваца истинитог пастира Христа, свагда верујући да се у Богу уподобљава у духовном и бесмртном делу, и то на обе стране: с једне стране радећи на корист своје душе, а с друге стране бринући се неослабљено за свету Цркву, и стално гледајући на подвиг који му предстоји и на венац дарова од Христа".
     Свети архиепископ Евстатије беше велики подвижник у личном животу и ревностан пастир у управљању Црквом. За његово време Српска Црква увећа се за три епископије: звечанску, лимску и скопску. Звечанска се још звала и бањска (са седиштем у манастиру Бањи) или липљанска. Седиште пак лимске епископије било је у манастиру светих Апостола Петра и Павла на реци Лиму, а скопске у Скопљу.
     Поживевши богоугодно и пастирствовавши Христоподобно, свети Евстатије се мирно упокоји у Господу 16. августа 1309. године. Одмах по престављењу би од свих слављен и спомињан због своје светости. Његовим светим молитвама нека Господ и нас помилује и спасе. Амин.


Спомен Преподобног оца нашег
РОМАНА
29.август/16.август 
 

ЕЛИКИ чудотворац; свете мошти му почивају у манастиру светог Романа, у лепој шумовитој ували на путу између Ражња и Ђуниса, на домаку Јужне Мораве. Живео и делао на двеста година пре Немањића. Велики светитељ и просветитељ тога Српскога краја. Народ се куне у том крају: ''Светога ми Романа". И дан дањи тамо се исцељују тешки болесници, нарочито умоболници и бесомучници. Манастир Св. Романа код Ђуниса подигао је свети кнез Лазар (који се слави 15. јуна).

 


Спомен Преподобног оца нашег

ЈОАКИМА Осоговског

29.август/16.август 

РЕПОДОБНИ Јоаким беше Словен по пореклу, родом из западнијих крајева (вероватно негде око данашњег Врања). Подвизавао се у другој половини једанаестог века у планини Осоговској код Криве Планине, на месту званом Сарандапор, због чега се још назива и Сарандапорски. Подвизавао се у временима када су се у овим словенским крајевима подвизавали и чувени велики словенски подвижници: Јован Рилски, Прохор Пчињски и Гаврило Лесновски.
     Желећи још из младости строжији подвижнички живот у самоћи, преподобни Јоаким крете из свог краја према пустињи горе Осоговске. Вођен анђелом Божјим, он стиже једне вечери у дом неког бољара у селу Градцу. У малој црквици тога села он се најпре топло помоли Богу, па онда седе пред цркву да се одмори од дугог пешачења. Видећи га на том месту бољари му приђоше и он их замоли да му укажу неко место у планини погодно за подвиге и усамљеништво. Домаћин бољар му тада указа на подкриље горе Осоговске при реци Скупици, где се крај потока званог Бабин Дол налази згодна и усамљена пећина погодна за живот који он жели. Чувши за такво место светитељ заблагодари Богу и Пресветој Владичици, па крете на пут ка том месту. Стигавши до места званог Сарандапор, он се настани у тамошњој пећини, у којој од тада остаде до краја свога живота.

прочитај више...

Прилози

За доградњу цркве
За откуп црквеног земљишта
За грејање
 

Каталог спонзора

2014
2015
 

Распоред богослужења

 

АВГУСТ

 

27.Петак Вечерња служба  17:00
28.Субота Света Литургија  09:00

Успење Пресвете Богородице

  Вечерња служба  17:00
29.Недеља Света Литургија  10:00

 

СЕПТЕМБАР

 

04.Субота Вечерња служба  17:00
05.Недеља Света Литургија  10:00
10.Петак Вечерња служба  17:00
11.Субота Света Литургија  09:00

Усековање главе Св. Јована Крститеља

  Вечерња служба  17:00
12.Недеља Света Литургија  10:00
18.Субота Вечерња служба  17:00
19.Недеља Света Литургија  10:00
20.Понедељак Вечерња служба  17:00
21.Уторак Света Литургија  09:00

Рођење Пресвете Богородице

25.Субота Света Литургија 09:00
  Вечерња служба  17:00
26.Недеља Света Литургија  10:00
  Вечерња служба  17:00
27.Понедељак Света Литургија  09:00

Воздвижење Часног Крста - Крстовдан

 

                        

 
 

AUGUSTI

 
27.Fredag Aftongudstjänst  17:00
28.Lördag Heliga Liturgi  09:00

Vår Allraheligaste, Härskarinna, Gudaföderskan och ständiga Jungfru Marias insomnande

  Aftongudstjänst  17:00
29.Söndag Heliga Liturgi  10:00
 
 

SEPTEMBER

 
04.Lördag Aftongudstjänst  17:00
05.Söndag Heliga Liturgi  10:00
10.Fredag Aftongudstjänst  17:00
11.Lördag Heliga Liturgi  09:00

Johannes Döparens halshuggning

12.Söndag Heliga Liturgi  10:00
18.Lördag Aftongudstjänst  17:00
19.Söndag Heliga Liturgi  10:00
20.Måndag Aftongudstjänst  17:00
21.Tisdag Heliga Liturgi  09:00

Vår Allraheligaste Härskarinna,Gudaföderska och ständiga Jungfru Marias födelse

25.Lördag Heliga Liturgi 09:00
  Aftongudstjänst  17:00
26.Söndag Heliga Liturgi  10:00
  Aftongudstjänst  17:00
27.Måndag Heliga Liturgi  09:00

Det dyrbara och livgivande Korsetsallmänna upphöjelse

 
     

 

Обавештење

Веронаука за децу и омладину, одржава се сваке недеље од 11.30 до 12.30 у просторијама Црквене општине у Малмеу.

 

Црква је отворена према       следећем распореду

Понедељак 09.00-15.00

Уторак

09.00-15.00
Среда 09.00-15.00
Четвртак 09.00-15.00
Петак 09.00-15.00
Субота 09.00-15.00
Недеља 09.00-15.00
 

ДУХОВНА МУЗИКА

Ангел Вопијаше 1
Ангел Вопијаше 2
Благослови душо моја Господа
Богородице Дијево 1
Богородице Дијево 2
Буди имја Господње
Достојно јест
Хиландарска звона
Христос Воскресе
Исполаети Деспота
Јелици во Христа креститесја
Људи ликујте
Одломак из житија Св. Симеона, Стефан Првовенчани
Пасхалне стихире
Плотију уснув
С нами Бог
Стихире Пасхе
Тебе појем
Текст Стефана Првовенчаног из житија Св. Симеона
Волсви персидствији
 
Псалам 135 (136) MP3
Тропар са Вел. повечерија MP3
Снами Бог MP3
Тебе појем MP3
Кудиар MP3
Оченаш  MP3
Христос воскресе MP3
Вјечнаја памјат MP3
Акатист MP3

                                           

 
 

Преузмите наш банер

 
 
   

 

 
 
   
T