 |
|
|
господар Галилеје у време проповеди
Јована Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога арабског кнеза
Арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту
жену и незаконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свога
брата Филипа, који беше још у животу. Против овог безакоња уста
Јован Крститељ и силно изобличи Ирода. Ирод га баци у тамницу. За
време једнога пира у свом двору у Севастији Галилејској играше пред
гостима Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова. И пијани Ирод,
занесен том игром, обећа играчици дати што год буде од њега искала,
ма то било и половина царства. Наговорена од своје мајке Саломија
заиска главу Јована Крститеља. Ирод нареди те Јована посекоше у
тамници и донеше главу његову на тањиру. Ученици Јованови ноћу узеше
телосвога учитеља и чесно сахранише, а Иродијада избоде иглом језик
Јованов, па главу закопа на неко нечисто место. Шта је даље било с
главом Јовановом може се читати под 24 фебруаром. Али убрзо постиже
Божја казна ову групу злотвора. Кнез Арета, да опере част своје
ћерке, удари с војском на Ирода и потуче га до ноге. Поражени Ирод
би осуђен од кесара римског Калигуле на прогонство најпре у Галију а
по том у Шпанију. Као изгнанци Ирод и Иродијада живеше у беди и
понижењу, док се земља не отвори и не прогута их. А Саломија погибе
злом смрћу на реци Сикорису (Сули). Смрт св. Јована догодила се пред
Пасху, а празновање 29 августа установљено је због тога што је тога
дана освећена црква, коју подигоше на гробу његовом у Севастији цар
Константин и царица Јелена. У ту цркву положене су и мошти ученика
Јованових: Јелисеја и Авдије.
ВОГА
дана спомињу се не сви српски светитељи уопште него само неколико
архиепископа и патријар
Тропар, гл. 2.
Успомена праведника слави се похвалама, а теби је, Претечо, довољно сведочанство Господње да си се заиста показао часнији и од пророка, јер си се удостојио да у реци крстиш Онога Кога си проповедао. Зато, пострадавши за истину, радујући се, објавио си радосну вест онима који су у аду, о Богу Који се јавио у телу и узео грех света и Који нам дарује велику милост.
Кондак, гл. 5.
Претечино славно усековање, је славно Божије старање о свету, да и онима који су у аду проповедаш Христов долазак. Нека плаче Иродијада јер безаконо убиство поручи: Не заволе закон Божији, ни живот вечни, но варљиви привремени(земаљски).
Тропар, гл. 2.
Просветитељи Богоносни Оци наши, као просветитељи Србски, свети првопастири и патријарси, истинити чувари апостолских предања, стубови непоколебљиви, учитељи Православља: Молите Владику свих, Господа Христа, да дарује мир свету и душама нашим велику милост.
Кондак, гл. 3.
На престолу светитељском побожно поживисте и народ свој ка Богоразуму водисте, угодивши добро Богу: Зато од Њега бисте прослављени нетрулежношћу тела и чудесима, као ученици Божије благодати.
Copyright © 2006-2007 by
S:t
Kyrill
och Methodius kyrkan i
Malmö
Cedergatan 4
215 67 MALMÖ, SWEDEN
tel: 040 830 14
e-mail
Web desing
by
Kovach
|