Serbiska Ortodoxa Kyrkoförsamlingen S:t. Kyrillo och Methodius - Malmö

Organisationsnr.

846001-4676

Postgiro  894759-0

 

 

 

 

Тропар, гл.  4.


Као Апостолима једнаки животом и учитељи словенских земаља, Богомудри Кириле и Методије, молите Господара свега да учврсти све словенске народе у Православљу и једномислију, да подари свету мир, и душама нашим велику милост.

 

 

 

 

 

Кондак, гл.  3.


Двојицу свештених просветитеља наших поштујемо, који су нам као извор, превођењем Божанских књига, источили Богопознање, из кога чак до данас неоскудно захватамо. Прослављамо вас, Кириле и Методије, који предстојите Престолу Свевишњег и топло се молите за душе наше.

 

 

 

 

 

 

 

 

Тропар, глас 4.

Вазнео си се у слави Христе Боже наш,
радост учинивши ученицама,
обећањем Духа Светога,
пошто их претходно утврди благословом,
јер Ти си Син Божији,
Избавитељ света.

 

 

Кондак, глас 6.


   Испунивши промисао  о нама, и земаљско сјединивши с небеским, вазнео си се у слави, Христе Боже наш, не одвојивши се од нас, но оставши неодступно и кличући онима који Те љубе: Ја сам с вама, и нико не сме на вас.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright © 2006-2007 by
S:t Kyrill och Methodius kyrkan i Malmö
Cedergatan 4

215 67 MALMÖ, SWEDEN
tel: 040 830 14
e-mail


Web desing by
Kovach

 

 

Вести


Свети равноапостолни Кирил и Методије 24.мај/11.мај


   Браћа рођена, родом из Солуна, од родитеља знаменитих и богатих, Лава и Марије. Старији брат Методије као официр проведе десет година међу Словенима (македонским) и тако научи словенски језик. По том се Методије удаљи у гору Олимп и предаде монашом подвигу. Ту му се придружи доцније и Кирил (Константин). Но када хазарски цар Каган потражи од цара Михаила проповеднике вере Христове, тада по заповести царевој ова два брата буду пронађени и послати међу Хазаре. Убедивши Кагана у веру Христову, они га крстише са великим бројем његових доглавника и још већим бројем народа. После извесног времена они се врате у Цариград, где саставе азбуку словенску од тридесет осам слова, и почну преводити црквене књиге с грчког на словенски. На позив кнеза Растислава оду у Моравску, где веру благочестиву распростреше и утврдише, а књиге умножише и дадоше их свештеницима, да уче омладину. На позив папе оду у Рим, где се Кирил разболе и умре 14. фебруара 869. године. Тада се Методије врати у Моравску и потруди се до смрти на утврђењу вере Христове међу Словенима. По његовој смрти - а он се упокоји у Господу 6. априла 885. године - ученици његови, петочисленици, са светим Климентом као епископом на челу, пређоше Дунав и спустише се на југ, у Македонију, где, из Охрида, продужише међу Словенима посао, започети Кирилом и Методијем на северу.

 

 


 

Вазнесење - Спасовдан

21.мај/08.мај


   
Вазнесење Господње слави црква у четрдесети дан после Васкрсења Христова, када се Господ узнео на небо, и увек пада у четвртак шесте недеље после Васкрса. Пошто се Господ кроз четрдесет дана иза свога васкрсења јављао ученицима говорећи им о Царству Божијем и пошто им је заповедио да се не одаљују од Јерусалима но да чекају обећање Св. Духа, извео је Господ своје ученике до Витаније, подигао је своје руке и благословио их је, и благосиљајући их узнео се на небо. Када су ученици са Горе Елеонске гледали на облак који је Господа сакрио од њихових очију и на небо, објавише им анђели да ће исти Исус који се од њих узнео на небо на исти начин доћи, као што су га видели да се узноси на небо (Дап. 1, 1-12; Мк. 16, 12-19; Лк. 24, 50-52).
Многобројне вести које говоре о вазнесењу неједнако говоре о дану и датуму вазнесења. Једне говоре о вазнесењу или одмах са васкрсењем, или за време целе Педесетнице или у педесети дан са празником Силазка Св. Духа. О вазнесењу после јављања ученицима кроз четрдесет дана говоре само Дела апостолска (Дап.) 1, 3, док ап.Лука у јеванђељу 24, 36-63 не спомиње дан вазнесења, тако да би се по овом излагању могло мислити да је вазнесење било одмах иза васкрсења.
Празник Вазнесења зове се ή α̉νάληψις του̃ κυρίου ήμω̃ν  Ίησου̃ Χριστου̃ (и аналипсис ту кириу имон Иису Христу), или само α̉νάληψις (аналипсис), затим η̉μέρα α̉νάληψεως (имера аналипсеос) (према ап. Луки 9, 51). Григорије Ниски (395) каже да се овај празник у Кападокији звао η̉ ε̉πισωζομέμη (и еписозомеми) (ваљда η̉μέρα), српски Спасово, Спасовдан, по свој прилици зато, што се у овај дан довршило дело нашег спасења и искупљења. Исто тако зову овај празник и св. Јован Златоусти и други писци. У Антиохији се ова реч додавала ка недељи која претходи Вазнесењу или које долази иза њега. У српскословенским текстовима овај празник се зове преводом грчке речи α̉νάληψις, наиме узеће, а негде се и данас отуда зове овај празник „вазам“. Овај дан се звао још и τεσσάρακοστή или четрдесети дан (5. канон никејског синода). Ова реч у овом канону означава четрдесети дан иза Пасхе, а не пост св. четрдесетнице. Латински се означава овај празник Ascensio, Ascensio Domini.
Вазнесење се првобитно није славило посебним празником у четрдесети дан после Васкрса, но је првобитно Педесетница, тј. Време од педесет дана, била тако рећи један јединствен празник са више успомена, а успомена на вазнесење била је утопљена у Педесетницу, време од педесет дана. Зато неки ранији писци из 3. века као нпр. Тертулијан и Ориген не спомињу овај празник. Најстарије беседа на овај празник можемо наћи у време св. Јована Златоустог (+405) и Григорија Ниског, дакле крајем 4. века издељена је успомена вазнесења Христова од Педесетнице, педесетог дана иза Васкрса и дана Силазка Св. Духа, и постављена је на своје место у четрдесети дан иза Васкрса.
Апостолске установе (1. V, с. 20, 1) казују да се седмица иза Васкрса славила као „достојанствен празник“ и наставља овако: „Тада бројте од првог дана Господњег 40 дана и славите од дана Господњег (тј. Пасхе) до четвртка (тј. 40 дана) Вазнесење Господа, у који је Он целу економију и план искупљења извршио и вратио се натраг ка Богу Оцу, пошто се посадио с десне стране моћи и сада чека, док не буду Његови непријатељи положени код ногу његових“.
Као што се у Јерусалиму у четрдесети дан иза Васкрса ишло у Витлејем у литији, тако се и у другим местима Истока, где се славило Вазнесење, излазило на литију, као нпр. У Цариграду и Антиохији, тако је такође и у нашој Цркви се у овај дан носи литија. При увођењу литургичких обичаја руководило се принципом што већег подражавања радњама Спаситељевим. У овом случају имало се у виду да је Господ извео своје ученике на Елеонску Гору (Лк. 24, 50), што значи у правцу према Витанији.
Место са кога се Господ узнео на небо, било је одмах веома поштовано. Већ царица Јелена је дала саградити на Елеонској Гори велелепну базилику, коју су Сарацени на жалост разорили, и више није подигнута. Данас само једна мала црквица означава место, које се већ у IV –ом веку означавало као место вазнесења, и где се још и данас назире траг од стопе Спаситеља.
 

 

 

Прилози за одкуп црквеног земљишта

  Име Износ
1 Марјан и Слађана Драгићевић 50000
2 СКУД "Ситан Вез" Малме 35500
3 КСД "Србија" Малме 33000
4 Џак Андреј Колман 10000
5 Саша, Александар и Никола Лукић 10000
Погледај целу листу
 
Документација
 
 

Каталог спонзора

 

Распоред богослужења

 

МАЈ

 
02.Субота  Вечерња служба 17:00
03.Недеља Света Литургија 10:00
05.Уторак  Вечерња служба 17:00
06.Среда Света Литургија 09:00

 Св.велк.муч. Георгије

09.Субота  Вечерња служба 17:00
10.Недеља Света Литургија 10:00

Прослава Св. Василија Острошког

11.Понедељак  Вечерња служба 17:00
12.Уторак Света Литургија 09:00

 Св. Василије Острошки

16.Субота Света Литургија 09:00

Служи о. Сергеј из Копенхагена

   Вечерња служба 17:00
17.Недеља Света Литургија 10:00
20.Среда  Вечерња служба 17:00
21.Четвртак Света Литургија 09:00

 Вазнесење Господње - Спасовдан

23.Субота  Вечерња служба 17:00
24.Недеља Света Литургија 10:00

 Св. Кирило и Методије

 Прослава црквене славе

30.Субота Света Литургија 09:00

 Задушнице

   Вечерња служба 17:00
31.Недеља Света Литургија 10:00

 Силазак Св. Духа на апостоле - Духови

     

                        

 

 

MAJ

 

02.Lördag Aftongudstjänst 17:00
03.Söndag Heliga Liturgi 10:00
05.Tisdag Aftongudstjänst 17:00
06.Onsdag Heliga Liturgi 09:00

HSM Georgios, segraren och undergöraren

09.Lördag Aftongudstjänst 17:00
10.Söndag Heliga Liturgi 10:00
11.Måndag Aftongudstjänst 17:00
12.Tisdag Heliga Liturgi 09:00

H Basilios av Ostrog

16.Lördag Heliga Liturgi 09:00

o. Sergej från Köpenhamn

Aftongudstjänst 17:00
17.Söndag Heliga Liturgi 10:00
20.Onsdag Aftongudstjänst 17:00
21.Torsdag Heliga Liturgi 09:00

Kristi Himmelsfärds Dag

23.Lördag Aftongudstjänst 17:00
24.Söndag Heliga Liturgi 10:00

De heliga apostlalika Metodius och Kyrillos, slavernas lärare

30.Lördag Heliga Liturgi 09:00

Åminnelse av de avsommnade

Aftongudstjänst 17:00
31.Söndag Heliga Liturgi 10:00

Pingstdagen

 
 

 

Обавештење

Веронаука за децу и омладину, одржава се сваког петка од 17.45 до 19.30 у просторијама Црквене општине у Малмеу.

 

Црква је отворена према       следећем распореду

Понедељак 09.00-15.00

Уторак

09.00-16.00
Среда 09.00-16.00
Четвртак 09.00-16.00
Петак 09.00-16.00
Субота 09.00-16.00
Недеља 09.00-15.00
 

ДУХОВНА МУЗИКА

Ангел Вопијаше 1
Ангел Вопијаше 2
Благослови душо моја Господа
Богородице Дијево 1
Богородице Дијево 2
Буди имја Господње
Достојно јест
Хиландарска звона
Христос Воскресе
Исполаети Деспота
Јелици во Христа креститесја
Људи ликујте
Одломак из житија Св. Симеона, Стефан Првовенчани
Пасхалне стихире
Плотију уснув
С нами Бог
Стихире Пасхе
Тебе појем
Текст Стефана Првовенчаног из житија Св. Симеона
Волсви персидствији
 
Псалам 135 (136) MP3
Тропар са Вел. повечерија MP3
Снами Бог MP3
Тебе појем MP3
Кудиар MP3
Оченаш  MP3
Христос воскресе MP3
Вјечнаја памјат MP3
Акатист MP3

                                           

 
 

Преузмите наш банер

 
 
   
 
 
   
T