Serbiska Ortodoxa Kyrkoförsamlingen S:t. Kyrillo och Methodius - Malmö

Organisationsnr.

846001-4676

Postgiro  894759-0


 

 

 

Тропар, гл.  1.


Био си вођа, првопрестолник и учитељ пута који води у живот. Када си дошао ,  светитељу Саво, најпре си Твоје отачаство просветио и препородивши га Духом Светим, као дрвета маслинова, засадио си у духовном рају најсветију твоју децу. Због тога, као равног Апостолима и светитељима, поштујући те молимо: Моли Христа Бога да нам дарује велику милост.

 

 

Кондак, гл.  8.


Као великог просветитеља и друга Апостола, прославља те Црква твог народа, преподобни. Но, као онај који има слободу пред Христом, молитвама својим спаси нас од свих невоља, да би ти клицали: Радуј се, оче Саво Богомудри!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Тропар, гл.  4.


Не оставивши Рим к нама си пришао, славним веригама које си носио, први међу Апостолима. Са онима који им се са вером поклањају, молимо се: Молитвама твојим ка Богу, даруј нам велику милост.

 

 

Кондак, гл.  2.


Стена Христос, као стену вере и првог међу Апостолима прославља те светло, и позива све да празнују чудеса твоја часних верига, свети Петре, дајући им опроштај грехова.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Тропар, гл.  3.


Засијасте делима Православља, погасивши сва зла учења, поставши победници над њима, и све сте побожношћу обогатили и Цркву веома украсили: Достојно сте пронашли Христа Бога, Који нам дарује велику милост.

 

 

Кондак, гл.  4.


Велики првосвештеници побожности, добри борци Цркве Христове, сачувајте све који поју: Спаси Милостиви оне који Те са вером поштују.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright © 2006-2007 by
S:t Kyrill och Methodius kyrkan i Malmö
Cedergatan 4

215 67 MALMÖ, SWEDEN
tel: 040 830 14
e-mail


Web desing by
Kovach

 

 

Вести


Свети Сава,

архиепископ Српски

27.јануар/14.јануар


сторија личности неизмерно је сложенија и замршенија од историје догађаја. Догађаји су обично резултат стваралачких сила личности које су скоро увек невидљиве. Човек је видљив, али су невидљиве оне духовне силе које делају из њега и њиме. Зато је несравњено теже писати историју човека, ма ког човека, него историју догађаја. Многи историчари пишу историју слажући догађај на догађај, као циглу на циглу. И добија се грађевина мртва и пуста, у којој се не виде оне духовне силе које кроз грађевинаре историје стварају историју, Међутим, историја рода људског, на крају свих крајева, није друго до живот људских бића која сачињавају род људски. Тако и историја ма које људске личности није друго до живот те личности. А живот у страховитој сложености и замршености својој захвата и обухвата безброј невидљивих стваралачких сила, које тајанствено и загонетно уткивају себе у сва ткива човечијег видљивог и невидљивог доживљавања себе као људског бића, као људске личности. Дела човекова су само плод на дрвету његове личности, плод чија се тајна скрива у невидљивом психофизичком корењу, којим је човекова личност тајанствено повезана са свима видљивим и невидљивим световима.
У новије доба у Европи преовлађује код историчара рационалистичко-позитивистички критеријум историчности збивања у роду људском. Све што не може да се утисне у епрувету тог критеријума проглашује се за нестварно, митско, легендско. Све што не може да се подведе под то мерило — није исторично. Све што није у сагласности са тим мерилом — легенда је, мит је, измишљотина је.
Добровољни робови овог рационалистичко-позитивистичког мерила историчности, разни Штрауси, Ренани, Шлајермахери, Древси, Фојербаси, Харнаци, Маркси, и њихови многобројни некритични трабанти, толико су унаказили најглавније личности људске историје, да их је тешко и скоро немогуће препознати. Мерен њиховим мерилом — какав изгледа Христос, та најисторичнија личност људске историје! Нико у историји рода људског није створио тако свевредносну и свепреображајну револуцију као Господ Христос, револуцију која већ две хиљаде година траје изазивајући све спасоносне преображаје и неизмерно важне догађаје, па ипак Он за историчаре радионалистичко-позитивистичког типа све је друго само не Богочовек. Међутим и Хриотос и Његово дело у историји рода људског може се логички објаснити једино тиме што је Он Богочовек, а не само човек, па макар и најмудрији и најгенијалнији и најбољи и најсавршенији и најмоћнији и најправеднији и најидеалнији човек.
 
 

прочитај више...

 
 

 

Часне вериге

св. апостола Петра

29.јануар/16.јануар


    Спомиње се овога дана због верига, у које би окован од безаконог Ирода, и које при појави ангела у тамници спадоше с њега (Дап 12, 7). Те вериге чуваху хришћани колико због успомене на великог апостола, толико и због њихове целебне моћи, јер се многи болесници излечише додиром о њих (као и о убрус апостола Павла, Дап 19, 12). Патријарх јерусалимски свети Јувенал даде те вериге на дар царици Евдоксији, прогнаној жени цара Теодосија Млађег, а ова их преполови, па једну половину посла цркви Светих апостола у Цариград, а друго својој кћери царици Евдоксији, жени Валентијановој у Рим. Ова Евдоксија сазида цркву Светог Петра, и положи у њу ове вериге заједно са оним, у које беше Петар пред своју смрт окован од цара Нерона (в. 29. јун).

 

 


 

Свети Атанасије Велики

31.јануар/18.јануар

 


 Рођен у Александрији 296. године, и од самог детињства имао наклоност к духовном звању. Био ђакон код архиепископа Александра, и пратио овога у Никеју на I васељенском сабору. На овом сабору Атанасије се прославио својом ученошћу, благочешћем и ревношћу за Православље. Он је врло много допринео да се Аријева јерес сузбије, а Православље утврди. Он је писао Символ Вере, који је био на Сабору усвојен. По смрти Александровој Атанасије би изабран за архиепископа александријског. У звању арихиепископском остане преко четрдесет година, премда не цело то време на престолу архиепископском. Безмало, кроз цео живот свој био је гоњен од јеретика. Од царева највише су га гонили: Констанције, Јулијан и Валент; од епископа Јевсевије Никомидијски, са још многим другим; а од јеретика Арије и његови следбеници. Био је принуђен крити се од гонитеља чак и у бунару, у гробу, по приватним кућама, пустињама. У два маха морао је бежати у Рим. Тек пред смрт проживео је неко време мирно као пастир добри усред доброг стада свога, које га је истински љубило. Мало је светитеља који су били тако безобзирно клеветани и тако злочиначки гоњени као свети Атанасије. Но његова велика душа све је трпељиво поднела ради љубави Христове и најзад изашла победоносна из целе те страшне и дуготрајне борбе. За савет, утеху и моралну потпору често је одлазио светом Антонију, кога је он поштовао као свога духовног оца. Човек који је формулисао највећу истину, имао је много и да пострада за ту истину, док га Господ није упокојио у царству Свом као свог "раба вјернаго", 373. године.

 

 

 

 

Прилози за одкуп црквеног земљишта

  Име Износ
1 Марјан и Слађана Драгићевић 50000
2 СКУД "Ситан Вез" Малме 35500
3 КСД "Србија" Малме 33000
4 Стефановић Живорад 11000
5 Џак Андреј Колман 10000
Погледај целу листу
 
Документација
 
 

Каталог спонзора

2014
2015
 

Распоред богослужења

 

ЈАНУАР

 
06.Субота  Вечерња служба 17:00
07.Недеља Света Литургија 10:00
11.Четвртак   Вечерња служба 17:30
12.Петак Света Литургија 09:00

 Света Три Јерарха

13.Субота  Вечерња служба 17:00
14.Недеља Света Литургија 10:00
   Вечерња служба 17:00
15.Понедељак Света Литургија 09:00

Сретење Господње

20.Субота Света Литургија  09:00

 о.Сергеј из Копенхагена

   Вечерња служба 17:00
21.Недеља Света Литургија 10:00
28.Недеља Света Литургија 10:00
     

                        

 

 

FEBRUARI

 

06.Lördag Aftongudstjänst 17:00
07.Söndag Heliga Liturgi 10:00
11.Torsdag Aftongudstjänst 17:00
12.Fredag Heliga Liturgi 09:00

De Tre Stora Hierarkerna

13.Lördag Aftongudstjänst 17:00
14.Söndag Heliga Liturgi 10:00
Aftongudstjänst 17:00
15.Måndag Heliga Liturgi 09:00

Vår Herres Guds och Frälsares, Jesu Kristi, frambärande i Templet

20.Lördag Heliga Liturgi 09:00

f. Sergej från Köpenhamn

Aftongudstjänst 17:00
21.Söndag Heliga Liturgi 10:00
28.Söndag Heliga Liturgi 10:00
 
 

 

Обавештење

Веронаука за децу и омладину, одржава се сваког петка од 17.45 до 19.30 у просторијама Црквене општине у Малмеу.

 

Црква је отворена према       следећем распореду

Понедељак 09.00-15.00

Уторак

09.00-16.00
Среда 09.00-16.00
Четвртак 09.00-16.00
Петак 09.00-16.00
Субота 09.00-16.00
Недеља 09.00-15.00
 

ДУХОВНА МУЗИКА

Ангел Вопијаше 1
Ангел Вопијаше 2
Благослови душо моја Господа
Богородице Дијево 1
Богородице Дијево 2
Буди имја Господње
Достојно јест
Хиландарска звона
Христос Воскресе
Исполаети Деспота
Јелици во Христа креститесја
Људи ликујте
Одломак из житија Св. Симеона, Стефан Првовенчани
Пасхалне стихире
Плотију уснув
С нами Бог
Стихире Пасхе
Тебе појем
Текст Стефана Првовенчаног из житија Св. Симеона
Волсви персидствији
 
Псалам 135 (136) MP3
Тропар са Вел. повечерија MP3
Снами Бог MP3
Тебе појем MP3
Кудиар MP3
Оченаш  MP3
Христос воскресе MP3
Вјечнаја памјат MP3
Акатист MP3

                                           

 
 

Преузмите наш банер

 
 
   
 
 
   
T