Преподобна мати Параскева - Света Петка
27.октобар/14.октобар
Ова славна светитељка беше српскога порекла, рођена у граду Епивату
(Пиват, по турски Бојадос, између Силимврије и Цариграда. Родитељи
св. Петке беху имућни и побожни хришћани, и осим Петке имађаху и
једнога сина, Јевтимија, који се за живота родитеља замонаши, и
доцније поста знаменити епископ Мадитски. По смрти родитеља девица
Петка, вазда жељна живота подвижничког Христа ради, напусти дом
родитељски и оде најпре у Цариград, а потом у пустињу Јорданску, где
се подвизавала до старости своје. Ко би могао исказати све трудове,
и патње, и искушења демонска, која претрпе св. Петка у току многих
година? Под старост јави јој се једном ангел Божји и рече јој:
„остави пустињу, и врати се у твоје отечество: потребно је да тамо
предаш своје тело земљи, а душом да се преселиш Господу". Св. Петка
послуша глас с неба, остави омиљену јој пустињу, и врати се у
Епиват. Ту она, проживе још две године, опет у непрестаном посту и
молитви, и онда предаде дух свој Богу и пресели се у рајска насеља.
Упокојила се у XI столећу. Мошти њене чудотворне у току времена беху
преношене: у Цариград, у Трново, па опет у Цариград, па у Београд.
Сада се налазе у Румунији, у граду Јашу. У београдском граду налази
се вода (агиазма) св. Петке, која чудотворно лечи све оне болеснике,
који с вером у Бога и љубави према овој светитељки к њој притичу.
Свети апостол и јеванђелист Лука
31.окробар/18.октобар
Родом из Антиохије. У младости изучио беше добро грчку филозофију, медецину и живопис. У време делатности Господа Исуса на земљи св. Лука дође у Јерусалим, где види Спаситеља лицем у лице, чује Његову спасоносну науку и буде сведок чудесних дела Његових. Поверовавши у Господа св. Лука би увршћен у Седамдесет апостола и послат на проповед. Заједно са Клеопом видео васкрслог Господа на путу за Емаус (Лк. 24). По силаску Духа Светога на апостоле Лука се вратио у Антиохију, и тамо је постао сатрудник апостола Павла, с којим је путовао и у Рим, обраћајући у веру Христову Јевреје и незнабошце. Поздравља вас Лука љекар љубазни, пише Колошанима апостол Павле (Кол. 4, 14). На молбу хришћана написао Јеванђеље, око 60. године. По мученичкој смрти великог апостола Павла св. Лука је проповедао Јеванђеље по Италији, Далмацији, Македонији и другим странама. Живописао икону Пресвете Богородице, — и то не једну него три, а тако исто и иконе св. апостола Петра и Павла. Отуда се св. Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа. Под старост посетио је Ливију и Горњи Мисир. Из Мисира се вратио у Грчку, где је настављао с великом ревношћу проповедати и људе Христу обраћати, без обзира на своју дубоку старост. Написао св. Лука Јеванђеље и Дела Апостолска, и обоје посвети Теофилу кнезу Ахаје. Беше му 84 године, када га злобни идолопоклоници ударише на муке Христа ради и обесише о једној маслини у граду Тиви (Теби) Беотијској. Мошти чудотворне овога дивнога светитеља беху пренесене у Цариград у време цара Констанција, сина Константиновог.
Житије Светог оца нашег Петра I, Митрополита Цетињског, Чудотворца
31.октобар/18.октобар
ВЕМОГУЋИ
Бог, Отац и Син и Дух
Свети, даје сваком народу пророке и апостоле и свете људе,
да га воде и руководе путевима спасења, и изводе из таме
неверја и зла на светлост вере и богопознања, да му дарују
разумну наду бесмртног живљења у љубави Божјој и заједници
Духа Светога. Запаливши тако у она древна времена и свећњак
Српске Цркве и засадивши блаженим оцима нашим Симеоном и
Савом, као дрво маслиново, и Српски народ у духовни рај
Христов, слао му је анђеле чуваре душе његове и благовеснике,
да га уче покајању и пазе да се не би дигао свећњак његов са
места његова (ср. Откр. 2, 5). И да не би поново постао
дивља маслина и бесплодна смоква. Тако и у ова последња
времена, када поче да се хлади љубав и богољубље многих, и
када походи праведни Господ народ свој због грехова његових
човекољубивом казном својом, предавши тело његово као Јова у
руке непријатељске, посла милостиви Бог народу том још
једног чудесног апостола и пророка, мученика и пустињака,
званог Петра Првог, Цетињског чудотворца, тог уистини
духовног камена и тврђаве и просветитеља новог.
Не зна се тачна година
рођења овог крстоносног светитеља Цетињског, овог новог
Мојсија, законодавца и миротворца. Највероватније је да се
родио септембра месеца 1748. лета Господњег.[1]
Родио се у месту званом Његуши, од побожних родитеља Марка
Дамјанова (Петровића) и Марије (рођене Мартиновић). Његов
деда Дамјан беше рођени брат чувеног митрополита Црногорског
Данила.[2]
прочитај више...
